Kafe Jež: kako smo organizovali sedenje u potkrovlju pod kosinom

„Ne mogu lepo da iskoristim prostor.”

Sa tim problemom mi se javio vlasnik Kafea Jež u Opovu. Potkrovlje se koristilo za žurke sa stajanjem, ali praktično samo po sredini. Kosina krova ograničavala je kretanje uz obod prostorije.

Za takvu upotrebu prostor je imao očigledno ograničenje. Ali sedenje je druga priča.

Zato uređenje potkrovlja nismo započeli izborom nameštaja i boja. Prvo je trebalo rešiti gde ljudi mogu prijatno da sede i kako konobari mogu da priđu svakom stolu.

Ista kosina, drugačiji način korišćenja

Nije svaka površina pod kosinom podjednako pogodna za svaku namenu.

Vlasnik je problem upoznao kroz prostor za stajanje. Naš zadatak bio je da ga sagledamo kroz raspored sedenja.

Nismo pokušavali da sve delove potkrovlja koristimo na isti način. Različitim delovima dali smo različite uloge.

Ključna odluka bila je zoniranje.

Separei su formirali izdvojene celine. Dvosede smo organizovali u sredini, kao zasebne grupe za sedenje. Preostale manje prostore uklopili smo u raspored pomoću fotelja.

Tako prostor nije zavisio od jednog tipa nameštaja koji pokušavamo da ponovimo svuda.

Nije dovoljno da stolice stanu

Kod uređenja kafića raspored ne posmatram samo kroz broj mesta.

Važno mi je kako će gost doći do svog mesta. Kako će ustati. I kako će konobar prići stolu dok se prostor koristi.

U Kafeu Jež uspeli smo da organizujemo sedenje bez utiska prenatrpanosti. Kretanje između zona i pristup konobara stolovima funkcionišu bez problema.

Za mene je to važan rezultat projekta. Nismo samo smestili nameštaj u potkrovlje. Dobili smo raspored koji odgovara njegovom svakodnevnom korišćenju.

Pod je bio kompromis koji smo morali da rešimo

Postojeća keramika pucala je usled pomeranja metalne konstrukcije.

To je značilo da izbor novog poda ne možemo da svedemo na izgled. Morali smo da uzmemo u obzir i ono što se već dešavalo u prostoru.

Prvobitno smo razmatrali mikrocement. Na kraju smo od tog rešenja odustali i postavili vinil visoke otpornosti na habanje.

To je bio jedan od kompromisa projekta: promenili smo prvobitnu zamisao završne obrade i izabrali drugo rešenje za konkretan prostor.

Atmosferu smo gradili oko zona sedenja

Kada smo rešili raspored, ostale odluke dobile su jasnije mesto.

Akustički paneli u nišama doprineli su toplini i osećaju ušuškanosti. Zone sedenja tako nisu ostale samo grupe nameštaja, već su dobile intimniji karakter.

Gipsani zid sa televizorom i LED rasvetom postao je jedan od vizuelnih fokusa.

Iznad centralne zone sa dvosedima postavili smo lustere izrađene po meri, sa veštačkim zelenilom. Njihov položaj pratio je raspored ispod njih.

Na nameštaju po meri sarađivali smo sa Stefani Mobili, a na lusterima po meri sa Wood Light Design.

Šta je meni najvažnije u ovom projektu

Dizajn enterijera ovde nije počeo pitanjem kako će kafić izgledati.

Počeo je problemom vlasnika koji nije znao kako da organizuje sedenje.

Kosina je ostala. Ali promenili smo način na koji se prostor koristi: kroz separee, centralne grupe sa dvosedima i fotelje uklopljene u manje celine.

To je pristup koji mi je važan. Pre nego što neko ograničenje pokušamo da uklonimo, treba da proverimo šta prostor može da pruži kada ga drugačije organizujemo.

Ako uređujete kafić ili restoran, pogledajte kako u Archithoru povezujemo projektovanje sa realizacijom ugostiteljskih prostora.

Pogledajte Archithor Hospitality